Imperativom se izriče zapovid, poticaj ili poziv, nukanje pak i molba u sadašnjosti. Zato se uvijek odnaša na vrime govorenja. Uz imperativ se more dodati i rič, ka znači poziv, a stoji u vokativu.

Dost je, sinko, hlepnje i po svitu biga,/ Počini otkud si: U naručju Boga! IH-HR 54 – Ne uskratite se jedan drugomu … NZ 388 – Čemernoga tovaruštva se čuvajte ! IH-VM 23 – Ili neka ide dalje u trgovačku školu. IH-HR 67 – Ako me zagrnu,/Na me ne zabite,/ Nek kada ter kada/ Suzicu ronite. MMM-J 245 – Majka, moja majka, neka vas spominja ova mala jačka od vašega sina … MMM J 40 – On ga neka pelja k malomu Jezušu … IB-P 8

Zapovid se izriče i drugimi obliki:

– futurom: Dojt ćeš zutra u dvi po knjigu! – Vi dva ćete se prestrašit i proteć, a sve drugo ću upravit ja. FB-NK 80/81 – Pak ćeš pojti u susjedski P. Onde ćeš pitati za staroga školnika … IH-VM 14

– prezentom: Ali da mi dojdete još za vidila domom. IH-VM 82 – Da mi nimate projti! razg. – Da mi ne kupiš preveć! razg.

– perfektom: D a ste mi zamuknul i ! najoštrija zapovid. – Da si mi veljek došao ! razg.

– infinitivom: Mučati ! Svi jačit i !

Imperativom se izriče i molba:

Jedno prosim: Daj po mjeri/ Obadvoje priti! MMM-J 379 – Smiluj se, Gospodine. … Pokaži nam, Gospodine, milosrdnost svoju. KN 64

Prepovid se more pojačati i riči neka, nekate :

Moj dragi Jezuše, a i ti blažena divica Marija, nekate mi zamiri t. IH-VM 52 – Muči der. Neka tako vikat. IH-VM 52 – Nekate se dakle bojati : vi ste mnogo vridniji od mnogih vrepcev. NZ 40

Dva imperativi

Koč dva imperativi moru činiti jednu cjelinu:

Poj reci nam istinu! razg. – Pojte nekate t ako vikati. razg.

Kondicional