Jedno ter isto povidanje more se citirati i kot direktni i kot indirektni govor, to znači, da se more petvarati jedan u drugi. Svaki direktni govor razlikuje se od indirektnoga tim, da su rečenice direktnoga govora neodvisne, a indirektnoga odvisne. Pokidob da je odnos radnje prema govoritelju u direktnom govoru drugačiji nego u indirektnom, minjaju se pri pretvaranju jednoga u drugo lice i način, a vokativ direktnoga govora prelazi u druge padeže. Iako su direktni i indirektni govor sintaksno jednoznačni, odvisi odgovor na pitanje, ki već ili manje odgovara kot i njeva stilska motiviranost od konteksta i situacije.

Kad se pretvara direktni govor u indirektni, minjaju se gramatičke kategorije lica.

a) Ako je u direktnom govoru prvo lice, izjednačuje se ono u indirektnom s licem glagola govorenja, ćutenja ili hotenja, od koga odvisi indirektni govor.

Ako je u direktnom govoru prvo lice, a i glavni glagol je u prvom licu, onda se ne minja gramatička kategorija lica.

A ja vam otvoreno velim, da mislim slično vam. BŠ-SK 225
Dugo nisam znao, ča ću djelati i započeti. PJ-S 20

Direktni govor bi glasio:

„Mislim slično vam.“
„Ča ću djelati i započeti?“

Ako je u direktnom govoru prvo lice, a glavni glagol je u kom drugom licu, onda u indirektnom govoru glagol dolazi u to isto lice.

A majka se je veselila, da je mogla doživiti i viditi Antonov novi, lipi, marljivi, djelovni žitak. IB-P 113
Reci joj, da nećeš ništ reći za toga slugu Koroma. AB-Č 62
Odlučio je pri sebi, da će odsad samo na sebe misliti. BŠ-SK 263

Direktni govor bi glasio:

„Mogla sam doživiti i viditi Antonov novi, lipi, marljivi, djelovni žitak.“
„Neću ništ reći za toga slugu Koroma.“
„Odsad ću samo na sebe misliti.“

b) Ako je u direktnom govoru drugo lice, izjednačuje se ono u indirektnom s licem, komu se obraća glagol govorenja, ćutenja ili hotenja, od koga odvisi indirektni govor.

Potribovao sam, da mi da svoju adresu. MS-BD 17
A da ne veliš, da nisam človik … FB-NK 26
Rekao mu je, da ga ne pozna. razg.

Direktni govor bi glasio:

„Daj mi svoju adresu!“
„Nisi človik.“
„Ne poznam te.“

c) Ako je u direktnom govoru treto lice, izjednačuje se ono u indirektnom s licem, o kom govori glagol govorenja, ćutenja ili hotenja, od koga odvisi indirektni govor.

Ja se ne morem dosta načuditi, da se još toliko gospodarov najde, ki za to ne hajaju. MK-CS 22

Direktni govor bi glasio:

„Još se toliko gospodarov najde, ki za to ne hajaju.“

Kad se pretvara direktni govor u indirektni, minjaju se i lica ličnih i posvojnih zamjenic.

a) Prvo lice se izjednačuje s licem glavnoga glagola.

… jer je mislila, da ona ionako sve preveć dobro zna. IB-P 75
Vidila je, da nikogar nije po nju … MK-CS 141

Direktni govor bi glasio:

„Ja ionako sve preveć dobro znam.“
„Nikogar nije po me.“

b) Drugo lice se izjednačuje s licem, komu se glavni glagol obraća.

… su s veseljem povidali, da su k meni školu hodili. MM-S 104
Pitao sam Mariju, je li ću joj zvati doktora. JČ-SS 85

Direktni govor bi glasio:

„K vam smo školu hodili.“
„Ću ti zvati doktora?“

c) Treto lice se izjednačuje s licem, o kom glavni glagol govori.

Ako b’ te gdo pital, ljubiš li me … FK-JNP 37
Zato lipa hvala Duhu Svetomu, da ti je dao na ov plan dojti. DZ-MO 130

Direktni govor glasio bi:

„Ljubiš li ju?“
„Dao si mu na ov plan dojti.“

Kad se pretvara direktni govor u indirektni, zaminjaju se imperativ i poticajna rečenica izričnom rečenicom.

a) Imperativ se zaminja prezentom u izričnoj rečenici.

A ja se onda već ne plačem, kad mi velite, da mučim. PJ-S 17
… preporučio bi vam, da se smjestite u drugom klasu. BŠ-SK 17
Kanio je samo imati, da mu još sastavimo program … JČ-SS 19

Direktni govor bi glasio:

„Muči!“
„Smjestite se u drugom klasu!“
„Sastavite mi još program isključivo za moj terminal!“

b) I poticajne rečenice s neka i da se zaminjaju u indirektnom govoru prezentom.

Predlažem, da se smjesti komanda u njem. BŠ-SK 14
… izašla je zapovid od cesara Augusta, da se popiše vas svit. NZ 144

Direktni govor bi glasio:

„Neka se smjesti komanda u njem.“
„Neka se popiše vas svit.“

c) U indirektnom govoru izostavlja se negacija, kad je sadržana jur u glavnom glagolu, od koga je odvisan.

Vi ste branili vašemu sinu, da me zame! BI-P 76
… i nij im dopušćao, da govoru, da znaju, da je Kristuš. NZ 152

Direktni govor bi glasio:

„Ne smiš ju zeti!“
„Nekate govoriti, da znate, da sam Kristuš! „

Kad se pretvara direktni govor u indirektni, ugradjuje se vokativ u rečenicu u kom drugom padežu, zvećega u nominativu ili u akuzativu. U ghkj. je on ionako zvećega jednak nominativu, zato se čudaputi ne vidi razlika.

A Jezuš je molio: „Oče, oprosti im, ar ne znaju, ča činu!“ NZ-204

Indirektni govor bi glasio:

A Jezuš je molio Oca [ili Ocu], neka im oprosti, ar ne znaju, ča činu.

Pitam ga nekoga dana: – Dide! Zašto pletete košarice? PJ-S 23

Indirektni govor bi glasio:

Pita ga, zašto on, dida, plete košarice.

Slobodni indirektni govor