Kot se je u neki primjeri jur moglo viditi, moguće je, da se ugradjuje u jednu glavnu rečenicu ne samo jedna odvisna, nego čudaputi njih već, a nerijetko ugradjuje se i cijela odvisno složena rečenica kot odvisna u neku drugu glavnu. Tako onda nastaje hijerarhija odvisnoga ugradji­vanja.

Odvisno složena rečenica s već odvisnih, ugradjenih jedna za drugom ili hijerarhijski odvisnih jedna od druge, zove se perioda ili mnogostruko složena rečenica.

Sintaksna struktura periode more biti tako isprepletena, da dostputi čitatelju ili slušatelju zadaje nemale teškoće pri razumivanju. Zato će dobar stilist graditi periode tako, da njeva struktura bude pregledna i dobro razumljiva.

Donašamo nekoliko primjerov dužih periodov.

a) Perioda s glavnom rečenicom, u ku je ugradjeno već odvisnih.

Kad nam se je pol stana urušilo, kad nam je mali obetežao na smrt, kad smo razbili svoja još neplaćena kola, kad si po drugi put izgubio svoje djelo, kad sam porodila mrtvorodjenče, nismo zdvojili. AŠ-ZD 178

U glavnu rečenicu su ugradjene četire vrimenske rečenice.

Bili su toga mišljenja, da ćedu porinuti granicu do Blatnoga jezera, a onda i dalje na istok i jug, jer da i onde živi čuda ljudi nimškoga jezika. AB-Č 276

U glavnu rečenicu je ugradjena izrična i uzročna rečenica sa slobodnim indirektnim govorom.

Vidio mi se je način, kako hodi, kako se smije, kako se sa svakim zna pominati, kako svakomu zna razvedriti lice. JČ-SS 12

U glavnu rečenicu su ugradjene četire načinske rečenice.

Nje kip sa svom dicom mi se tako diboko zapisao u dušu, da sam i po 30 ljeti znao imena dice i znao, kade je ko sidilo. MM-S 104

U glavnu rečenicu je ugradjena posljedična i odvisno upitna rečenica.

b) Perioda, u koj je jedna odvisna rečenica ugradjena u glavnu, ka se opet kot odvisna ugradjuje u drugu glavnu rečenicu, ter nastaje hijerarhija odvisnih rečenic.

Marici kašnje pak nije bilo nikada žao, da je išla za Tonaca, ar je u svojem hištvu vidila, da Tonac svejedno nije tako plitak, kako je to u početku izgledalo. FB-NK 37

U glavnu rečenicu je ovde ugradjena izrična, u nju uzročna, ka opet kot glavna služi izričnoj, u ku se kot odvisna ugradjuje načinska rečenica.

Ako bi se kada stalo bilo, da za drugi dan nije imala čiste halje, volila je kašnje spati pojti, halju si oprati, na kominu ju osušiti, jutro se ranije sta­ti ter si ju potiglati, neg da ne bi zamazana med ljude došla. MK-CS 117

U glavnu rečenicu je ugradjena na kraju namjerna, na početku pogodbena, u ku kot glavnu opet izrična rečenica.

Človik misli, da mora ta ptica biti privezana za nešto u zraku, ar kreljute samo kada-tada gane, a neprestano kruža u zraku sve više i više, dokle dojde čuda sto metrov zvrhu najvišega briga. PJ-S 162

U glavnu rečenicu je ugradjena izrična, u tu uzročna, ka služi kot glavna mjesnoj.

c) Malo kompleksnija je perioda, u koj se ugradjuje u glavnu već odvisnih rečenic, med kimi je i takovih, u ke se kot u glavne ugradjuju odvisne rečenice nižega hijerarhijskoga tipa.

Zato je komisar Molnár (da mu je pravo ime Korom, toga još uvijek nigdo nije znao) preuzeo zadaću, da pelja odiljenje onih komunistov, ki su putovali od varoša do varoša, u kotarska središća i u sela, da nemilo zadusu svako protivljenje, da najdu i odmah na smrt odsudu sve, ki se usudjuju nadizati protiv komunizma. AB-Č 75

U glavnu rečenicu je ugradjena izrična, u nju odnosna, ka služi kot glavna dvim namjernim, a u drugu od njih je kot glavnu ugradjena odnosna.

Sada se je počelo najednoč staroj lipi jako grostiti na svitu, a najveć zbog toga uzroka, ar se ti hrasti, premda su bili nje vršnjaki, nisu htili ništa po­ minati, ar su bili pregizdavi, kot su hrasti uopće svi jako gizdavi. IH-PS 89

U glavnu rečenicu se ugradjuje uzročna, u nju jedna hijerarhijski niža dopusna kot i druga uzročna, ka služi kot glavna načinskoj.

Nij’ si Miško nažgao ni sviće ni uljenke, napamet najde i kruh i nož, odriže si ukrajak i gvamba zadovoljno suhi kruh, ar mu se nije htilo zbudjati Lize, da pita, je li je ostalo ča od vičere. FB-NK 90

U poslidnji dio rečeničnoga niza kot glavnu rečenicu se ugradjuje uzročna, u nju kot u glavnu namjerna, ka služi kot glavna odvisno upitnoj rečenici.

d) Još kompleksnija postaje perioda, kad se u njoj sklopi već glavnih rečenic u neodvisno složenu.

Ali kad sam gledao pred sobom ujca, ovoga jakoga muža, ki zdignu lagodno 80 kil pšenice i mirio s očima njihova plećasta ramena i čvrste ruke, ke su im visile doli kotno dva željezni bati, me počela zdizati u višak nekakova velika sigurnost, i sada ne bi bio već mario, kad bi bio došao pred nas kakov vuk ili medvid. IH-VM 83/84

Ovde su sklopljene dvi glavne rečenice u jednu neodvisno složenu. U prvu se ugradjuju jedna vrimenska i dvi odnosne, u drugu pogodbena.

Neki ljudi su vidili dva muže, ki su bili oko kol, u ki je ležala taška, i kad je šofer počeo djelati, da izmini pokinutu gumu, skrsnula je taška, i na motornom kolcu su tati pobigli. NT, 17.9.1960.

U ovu neodvisno složenu rečenicu su sklopljene tri glavne rečenice. U prvu se ugradjuje odnosna, ka opet kot glavna služi drugoj odnosnoj, u drugu je umetnuta vrimenska, a u nju kot glavnu namjerna rečenica, dokle treta glavna nima uza se odvisnu.

Imaju naseobine po svoj zemlji, i ako im se gdo opira, ako i na najdaljem kraju svita, pošalju oni tamo velike svoje plavi, na ki su napereni topi, na svi strani plavi strču ovi strašni topi, kotno bodljike na ježi, topi, ki oganj rigaju i šest sedam jezer korakov daleko, i na takovu daljinu u dvi ura varoš na ruševinu spravu. MK-CS 147

Ovde su združene u neodvisno složenu rečenicu četire glavne rečenice. U drugu se ugradjuju pogodbena i odnosna. Pogodbena je glavna dopusnoj, u tretu glavnu je ugradjena opet odnosna, dokle prva i četvrta glavna stoju same za sebe prez odvisne.

Odvisno sklapanje rečenic s preoblikom strukture