Sklapanje je preoblika, kom se već rečenic, kakove su opisane u prethodni poglavlji, pod odredjenimi uvjeti sklapa u jednu rečenicu.

Tako je na priliku rečenica:

Nigdo ga ne vidi, mračno je nastalo. MMM-J 199,

ku moremo najti s drugimi povezanu u diskurz, sklopljena u jednu rečenicu od ovih:

Nigdo ga ne vidi. Mračno je nastalo.

I rečenica, ka more biti s drugimi povezana u diskurz:

U sedmi su otpirali prodavaonice, a ja sam šetovao i gledao. JČ-SS 69,

je sklopljena od ovih:

U sedmi su otpirali prodavaonice. Ja sam šetovao i gledao.

Rečenice, od kih počinje sklapanje kot od svojega ishodišća, se zovu ishodne rečenice.

Rečenica, ka je sklopljena od dvih ili već ishodnih rečenic, se zove složena rečenica.

Složena rečenica more biti kratka i sklopljena samo od dvih ishodnih rečenic, na priliku:

Čim jače sam se zaživio u študijum, tim slabije sam se mario za druge posle. AB-Č 271

Ali more biti i dužička, sklopljena od većega broja ishodnih rečenic, npr.:

I kako je gledao i vidio pred sobom črijedu premučenih zemaljskih ljudi, kad je gledao njeve razorane obraze, njeve klonjene glave, viseća ramena, njeve oči, kimi su gledali stakleno u maglenu budućnost, i kad je spoznao njeve prevelike skrbi i boli, onda se je činilo, kot da bi se bilo njegovo otvrdnuto srce ganulo i zaškurilo od pomilovanja, njegova kamena prsa su se zdignula na hipac i kroz oči mu je dozvirala jedna svitla suza, jedna vruća suza za žive. IH-SP 23

Ili na priliku:

Ar zaista: bila je divota gledati odavle s briška, kako se ti lipo sredjeni redi od šarih divojačkih upleć, plavih muških špenzerov i vidnih ženskih haljin – a med njimi starac farnik, okrojen od ministrantov u črljenom – moleći i pjevajući giblju med lapti, punimi s križići od žita, pak kako se kasnije zakrenu gori med zelene vinograde i skrsnu u dibokom putu med njimi, samo im se zastave vidu i jačke čuju. IH-SG 30

Kakova će na kraju biti složena rečenica, je li kratka ili dužička, odredjuje on, ki govori ili piše. On ima slobodu, da po potriboći u diskurzu, koga oblikuje, prez osebujnih gramatičkih ograničenj ishodne rečenice slobodno sklapa u složene.

Jedino ograničenje za sklapanje ishodnih rečenic u složene, osebito ako su duže, postoji u tom, da čitatelj odnosno slušatelj znamda ne more pratiti i razumiti na ti način sklopljene rečenice. Poželjno je ada, da budu takove rečenice čim preglednije. To se more dostignuti odredjenom organizacijom složene rečenice kot cjeline, u prvom redu dostojnim naglašavanjem ključnih strukturnih, leksičkih, stilskih, intonacijskih i pravopisnih elementov u njoj.

Vrsti složenih rečenic