Sastavne rečenice su neodvisno složene rečenice, u ki se sadržaji rečeničnih strukturov medjusobno sastavljaju. Sastavni prilogi i vezniki su: i (s niječnimi formami ni i niti), pak, ter, nego i, još i.

Kad se rečenice s nabrojenimi prilogi poredjivanjem sklapaju i medju­sob­no dilu s pomoću zarizov, im se nutarnja struktura ne minja, a značenje i sintaksna funkcija priloga ostaju isti. Tako nastaju sastavne rečenice.

Prilog i ima značenje, ko je spodobno značenju prilogov istotako, još i, zatim, nato, potom :

Ljudi su jili i pili, i veselo jačili. IB-P 12 – Rekli smo, sve se uči oko nas, i mi se moramo učiti, ako ne kanimo za drugimi zaostati. MK-CS 53 – Od njih sam prosio pomoć na ov kulturni cilj, i dali su mi 2500 korun. MM-S 206 – Prema zori je još jednoč slatko zaspao, i opet mu se je još svega nasanjalo. AB-Č 150

Kad se sklapanje proširuje i na prilog i, mu se izgubi priložno značenje i on se pretvara u veznik, s kim izričemo vezu sklopljenosti med reče­nič­nom strukturom u neodvisno složenoj rečenici. Sadržaj te veze prema iz­gubljenomu priložnomu značenju je nadovezivanje. Zbog toga i nastaje sastavni veznik.

Tribam samo u zrcalo pogledat i i moj djed stoji pred manom … PJ-S 23 – On se posmihuje i u šaku pljune. MMM-J 153 – Demeter je još ča-to povidao o kad i i da se ne zna, kada će biti pokop. JČ-SS 13

Te sastavne rečenice su sklopljene od ishodnih:

Tribam samo u zrcalo pogledati. I moj djed stoji pred manom. – On se posmihuje. I on u šaku pljune. – Demeter je još ča-to povidao o kadi. I da se ne zna, kada će biti pokop.

Već ishodnih rečenic se obično pri nabrajanju sklapa u rečenični red, a zadnju priklapamo veznikom i. I izriče istovrimenost, prijevrimenost i poslijevrimenost.

Kumaj sam se … vjernikom predstavio, kumaj se u novom, ali skroz zanemarenom, razlumpanom stanu umjesti o i gospodariti počeo, je našu dobru, dragu, skrbnu mater moždjan kaplja dosegla. MM-S 197

U negaciji se i minja u ni ili niti.

Doktora u selu nije bilo, niti su oni ili neki od susjedov imali telefon. DZ-MO 141 – Lijena voda, mutna voda se luja nek polig broda, ni za hipac nij mirovala. IB-P 90 – … nij vidila ili ćutila Pavinu diboku sriću i zahvalnost, niti je znala, ča je on vidio i doživio u boju … DZ-MO 127

Prilog pak je u značenju spodoban prilogom zatim, nato, onda :

Med tim je i sunce mrvu steplilo naš jarčac, pak smo uzidali naše mlince. IB-P 118 – I tebe bi morali … uribati, pak bi drugačije mislio. DZ-MO 167 – Ali ni drugoga smetlja nije bilo, pak j e bilo viditi, da je sve na svojem mjestu. MK-CS 20

Veza med rečeničnimi strukturami, ku izričemo veznikom pak, je isto­tako nadovezivanje, zato je pak sastavni veznik. On izriče poslije­vrime­nost.

Čer sam te rada sobomzeti u kazališće pak sam te zabila … IB-P 168 – Gospodarica si nek nabrca na se pratež pak zabuši vežna vrata i spuk­ne ključ. IH-SP 109 – Na konje ćemo sjesti pak dalje jahati. PJ-S 107

Te sastavne rečenice su sklopljene od ishodnih:

Čer sam te rada sobomzeti u kazališće. Pak sam te zabila. Itd.

Prilog ter ima spodobno značenje kot prilogi zatim, nato, onda :

Posikli su u lozi visok ravan bor, obsikli ga pak mu zavrtali noge, ter je klup gotova bila. MK-CS 32 – Vicinalnih željeznic nij još bilo, ter sam po glavni vlaki i fijakeri nekako tamo dospio. MM-S 100 – On i malo drugačije govori neg mi, ter mu se i nasmijemo, a on nam. AB-Č 61

Prilog  ter se more pretvoriti i u veznik. On takaj izriče poslijevrimenost. To je slučaj, kad nadovezujemo rečenice.

Ja zato svitujem i predlažem, da si i mi svaki zamemo jednu lopatu u ruku ter idemo kopati. IH-PS 54 – Protegne se i pokre hrapavim kocanjem ter ruke prekriži pod glavu. BŠ-SK 182 – Na larmu i muži vandoteču ter se i oni javu. IB-P 180

Te sastavne rečenice su sklopljene od ishodnih:

Ja zato svitujem i predlažem, da si i mi svaki zamemo jednu lopatu u ruku. Ter idemo kopati. Itd.

Pri sklapanju već rečenic u jednu se sastavni vezniki moru minjati. Minjanjem moremo dostignuti stilsku plastičnost. I more zaminiti sve sastavne veznike.

Ter nakiti Luku, a to čuda puti, zame ga na ruke, Šime to ne muti, pak pohadja pored mnoge tudje stane i prez posla stroši cijele božje dane. MMM-J 187

Kot sastavni veznik se more pojaviti i složeni priložni izraz nego i, kad u prethodnoj rečenici stoji priložni izraz ne samo. Takove rečenice su posebne, ar su podvrst sastavnih rečenic.

I tako su se pri ovi sjednica ne samo cigarete kadile, nego i glave. JW-PP 175 – Već puti je i cipao drva, ne samo za svoju obitelj nego iza druge ljude… DZ-MO 62 – Grof je po boju zgubio ne samo diplomatsku službu, nego igrofovsko imanje. AB-Č 202

Rastavne rečenice