Atribut je obavezan u idiomi, tj. ustaljeni, okamenjeni izričaji, čiji sastavni dijeli, oblik i red su za svenek dani, nepreminljivi i nezaminljivi. Značenje idioma dostaje se iz njega kot cjeline. To je uzrok, da se njegovi sastavni dijeli ne moru zaminiti kom drugom ričju u kom drugom obliku. Idiomatske konstrukcije su zatvorene i neproduktivne:

Ča človik za mlada prekapa i zrova,/ Su jurjevske čižme i šišk a borov a. MMM-J 205 – … a ti si bio slobodan/ kot ptica nebeska. AŠ-ZD 119 – Nije mi bilo po tom/ da mlatim praznu slamu … AŠ-ZD 110 – Matac se po svojoj navadi raskokodače i povida ravno za lanjski snig … FB-NK 34

Fraza

Fraze su spodobne idiomom, samo da za razliku od njih imaju ipak ograničenu mogućnost varijacije, tako da im se jedan sastavni dio more zaminiti kim drugim, npr. pridjev nekim drugim pridjevom istoga značenja.

To je išlo iz mojega žepa, kot i mnogo drugo. MM-S 214

Na temelju te fraze stvoreni su varijantni izričaji: iz skupnoga žepa, iz društvenoga žepa:

… ki su stalno kašljali i pljuvali krv do zadnje kapljice. IB-P 44

Varijacije: do poslidnje kapljice, do zadnje kapljice krvi, do zadnjega hipca

… da preživimo na ovom svitu, a još manje na drugom. JW-PP 201

Varijacije: na našem svitu, na onom svitu, na drugom svitu.

Imenički ili supstantivni atribut