Apozicija je preoblikovanje, pri kom se imenica jedne ishodne rečenice ugradjuje uz imenicu ili zamjenicu u drugoj na isti način, na ki se pri atribuciji ugradjuje pridjev v. § 1592.

Apozicija se s imenicom, uza ku je ugradjena, slaže samo u padežu, većputi i u rodu i u broju, ali to nij gramatičko ograničenje, nego ishadja iz smisla.

Od ishodnih rečenic

1. U jeseni odletu ptice.
2. Ptice su selice.

daje prvo preoblikovanje složenu rečenicu, sklopljenu odnosnim ugradje­njem

U jeseni odletu ptice, ke su selice.

a onda, kad se predikatna imenica odvisne rečenice ugradi u glavnu kot apozicija uz imenicu, od ke odvisi odnosna rečenica, nastaje konačna rečenica

U jeseni odletu ptice selice.

u koj je imenica selice apozicija imenici ptice.

Primjeri su:

a) prez crtice med apozicijom i nje imenicom

Samo ta sredinski sin Mikula, ki je još jedini ostao uz majku udovicu, nij mogao … najti zaručnje. AB-SL 166 – … da vam se pusti muž umornik. NZ 278 – Ali to je sve zaman, ar Otac Bog nima sām šilingov … JW-PP 72

b) s crticom med apozicijom i nje imenicom
Jača povezanost med apozicijom i nje imenicom more se istaknuti crticom:

A stari školnik-betežnik se posadi na orgule i otvori knjigu „Jačkara“. IH-VM 47 – Stari Fabe lajna s motinkom pobira/ I guvnarke-glive uz ležaj po travi … MMM-J 204 – Služi ti kot kljuse Balaam-proroka. MMM-J 223

U gh. su apozicije, kakove vidimo u primjeri pod točkami a) i b), slabo produktivne, ograničene su već ili manje na ustaljene fraze i izraze. U svitski književni teksti su zvećega stvorene po uzoru hstj. A za tvorbu novih pojmov bile bi dost potribne, uopće za prevadjanje nimških složenic, tako da se pri modernizaciji rječnika opet već hasnuju.

Produktivna je apozicija uz vlastita imena. Njom se izriče, ča je negdo ili nešto:

Majka Rozala je točila suze veselja … IB-P 50 – Ter čižmaru Mihi zglasa pravo daju. MMM-J 191 – Ništ se neka bojat – odgovoru ujac Marko. IH-VM 82 – Imaše udovica Mare tri sine i dvi kćere. AB-SL 166

I apozicija i imenica, uza ku ona stoji, moru imati i vlašće atribute, npr.:

Julka bi bila … za odaju i njim je draže, ako se za seoskoga človika oda, neg za kakovoga tudjinca potepuha ili bečanskoga štricija. AB-SL 178 – Samo Bog ju zna, ki hrani pitome ptice pjevačice kot i divlje stvari. IH-VM 82

Apozicija more stati i uz imeničku zamjenicu:

Vi ćete se nam Hrvatom nagražati? AB-SL 60 – Ne bižu noro u loze, na brige kot mi Bečani … IH-VM 90 – Zač je najednoč postalo moguće, da … podvaraš mene betežnicu … AŠ-ZD 140

Apozicija more stati i uz imenicu ili imeničku zamjenicu u bar kom dijelu osnovne strukture rečenice:

a) u predikatu

… ar ja sam Gospodin Bog tvoj, Sveti Izraela i Spasitelj tvoj. KN 174

b) u subjektu

A … Jandra krčmar biše trbušast, krupan človik, na dobi. FB-NK 32

c) u adverbnoj oznaki

– No, tetac File, vam se ča rači? – reče mladi gospodar Štefe nedilju popodne, ter se cecne uz starca susjeda … IH-PS 41

d) u objektu

Ki od vas veli svojemu slugi oraču ili pastiru, kad s polja najzadojde … NZ 186 – Ta Joško bio je dobrijak, da mu nije bilo para, i zaista je nagovorio brata Ivana, da ćedu nasamariti kolara. FB-NK 80

Slaganje atributa i apozicije s imenicom