Nominativ tih imenic je jednak osnovi. Završava na suglasnik ili na o
(< l): jélen/jèlēn, pòsāo.

Samo mali broj imenic ima u jednini ili množini posebne osnove, ke nastaju tako, da se ispred nastavka umetne posebni morfem. Ta morfem se zove umetak (infiks), npr. svàt-ov-i.

Alternante nastavkov. Imenice, ke u N jd. završavaju na palatalni suglasnik (č, ć, dž, dj, j, lj, nj, š, ž), imaju u neki padeži alternante nastavkov, a one, ke završavaju na k, g, h, c, imaju pred nekimi nastavki alternante osnovov. Izminjeni oblik imaju u neki padeži osnove, ke završavaju na dva ili već suglasnikov, izvan na grupe st, šć, št, zd, žd.

Imenice, kim osnova završava na st, šć, št, zd i žd, ponašaju se kot da drugoga suglasnika ne bi bilo, pa se te grupe gledaju kot jedan suglasnik, i to st i zd kot nepalatalni, a šć, št i žd kot palatalni suglasnik.

Zbog tih alternantov postoji nekoliko grup imenic:

Imenice na nepalatalni suglasnik

Imenice prez nepostojanoga a

Kod imenic, ke značu nešto živo, je A jd. = G jd. Imenice mȑtvāc i pokójnik imaju oblike kot da značu nešto živo.

Napomene uz pojedine padeže:

Nepostojano a. Ako osnova završava na suglasničku grupu, se u N jd. ispred poslidnjega suglasnika umeće kratko a, da bi se rastavila grupa, nezgodna za izgovor. Takova proširena osnova javlja se zvana u N jd. (i A jd., kada je jednak N jd.) još samo u G mn. nekih imenic.

Imenice s nepostojanim a

Kod nekih imenic se u obliki prez nepostojanoga a javlja obezvučena osnova, na primjer: hȑbāt – hȑpta; làžāc – làšca; obrázac – obrásca.

Ča to nosiš na hrptu ? IH-PS 16 – Bedaki, lašci su, … MMM-J 304

U imenici mózak je -k na kraju riči izgubilo zvučnost, a u padeži s nastav­kom ostao je izvorni suglasnik: mózak – mózga – mózgi.

Imenica dȃn ima dvojaku deklinaciju. Ona se minja (zvana u NAV jd.) i po uzorku imenic sridnjega roda s umetkom - v -. U N mn. postoji i stari oblik duala dni, ki se hasnuje samo u vezi s broji 2-3, a u L jd. imamo i oblik dnè (u prilogi vádne, dopódne, napódne, otpódne). Dnè se ali danas javlja samo još u teksti (formulari) upravnoga karaktera.

Išlo je, kot rečeno, dva dni, tri dni, no četvrti jur tvrdje. FB-NK 86 – Ako me hoćeš za ženu zeti, daj mi tri dni, da se pripravim. IB-P 225 – … u predsobi pripravljena hrana za tri dni, municija i oprava. BŠ-SK 125

Proširenu osnovu imaju tudje riči, osebujno starje, npr. psàlam, plȃdanj, Egìpat, a od novijih, ke u izvornom jeziku završavaju na grupe
-tm, -zm i na suglasnik - r, npr. rìtam, realìzam, orkèstar, mètar.

Posudjenice, ke završavaju na grupe - kt, -nt, -pt, -rt, moru imati prošire­nu osnovu, ali je obično nimaju, npr. objèkt – objèkat, akcènt – akcènat.

Duga množina. Produžene množinske osnove nimamo u ghkj. (òtāc – òci, rȏb – ròbi, dȏm – dȏmi, krȃlj – krȃlji). Iznimke su: svȃt – svàtovi i kȗm – kùmovi. Imamo i oblik dnȇvi, ali ovde je jur u G jd. osnova produžena (dȃn – dȃna/dnȇva).

Pojedinačno se u literaturi pojavljuje duga množina i kod nekih drugih imenic, npr. djȇd – djèdovi.

Evo, moji starji i svi djedovi najzad, ča se nek zviditi i misliti more – čisti Hrvati. MM-S 16

Vokativ. Aktivne oblike V jd. ima samo mali broj riči, npr. Bȏg – Bóže, brȃt – bráte, člòvīk – človíče, drȗg – drȗže, gospòdīn – gospodìne, kȗm – kȗme, òtāc – òče, strȋc – strȋče i lična imena, npr. Ì vān – Iváne.

Smiluj mi se, Gospodine, sine Davidov! NZ 54 – A sad hajdi domom, kume, pak se razbižimo po celoj varmedji … IH-ŠZ 15 – Mrtine, ćeš ti učiti; male na tablu, veliki pisati, računati … MM-S 40

Imenice, kim osnova završava na k, g, h, imaju u V jd. palataliziranu osnovu s alternacijom k/č, g/ž, h/š.

O človiče tužni, dragi,/ Stisni se pri starom pragi! MMM-J 121 –
Zač, človiče, o nesrićni, meni križ na ramen daš? KN 548 – Aj Bože, sad mi još i imena ne znate, a svaki mili dan idem va crikvu. IH-PS 12 – Daj mi, Bože, čagod hoćeš,/ Radosti i boli! MMM-J 379

Osebujno u pjesničkom jeziku se hasnuje kod imenic sȋn i sìnak do­punski oblik: sínko.

Poj, sinko, i djelaj danas u mojem vinogradu! NZ 68 – Razumim to ja dobro, dragi sinko ! IH-HR 40

Lokativ. Kod toponimov je u jd. uz nastavak -u jako proširen stari nastavak -i, i to u slučaji prez prijedloga, npr. u Šoprónu, u Bȇču, u Štikaprónu – Šopróni, Bȇči, Štikapróni.

… kade nij bilo tekuće vode, ali blizu jezera imali umjetno načinjeni rib­njak, kot to na Filežu i Velikom Borištofi … MM-S 337 – Jedno ljeto sam služila Šoproni kod jednoga ponciktara. IH-PS 13 – Njevo po­kolje­nje Betlehemi biše, tamo ćedu morat otputovat piše. MMM-J 154

Genitiv množine.

a) Najveći dio muških imenic ima u G mn. nastavak -ov/-ev (-ov za nepa­latalnimi suglasniki, a -ev za palatalnimi suglasniki i, uz dost velik broj iznimkov, za -c: mìsecov, újcov, zdèncōv, zȇcov/zècōv …), npr. grȃd – grȃdov, brȃt – brátov, òrāo – òrlov; krȃlj – krȃljēv, mȋš – mìšev, òtāc – òcēv.

b) Nastavak -Ø (tzv. kratki G mn.)

Nastavak u G mn. je nekim imenicam isti kot u N jd. Oni se razlikuju samo po naglasku ili po kvantitetu, npr. N jd. làkat – G mn. lákat, N jd. làpāt – G mn. lápat, N jd. gubȏnāc – G mn. gubónac, N jd. pìnez – G mn. pìnēz, N jd. stȏlāc – G mn. stólac, N jd. Ûgār – G mn. Úgar v. § 285.

Ali nek srčeno marširam prik kamenastih lápat … MM-S 30 – … med kimi je bilo Úgar, Nímac, Vendov, Slovencev i Slovakov, a samo svaki drugi ili treti Hrvat. IH-PS 126 – No, ali ne nek pìnēz. IB-P 7 – Za deset dȃn imamo pun misec. BŠ-SK 93 – … a sada zdvojno išćemo posipani cvijet smijućih dȃn. AŠ-ZD 176

Ako se misli na nebesko tijelo, glasi G mn. od imenice mìsec: mìsecov.
U neki slučaji imamo (u istom književnom djelu) obadvi mogućnosti:

… nimajte dakle straha, vi ste vridniji od mnogo vrebac! NZ 175 –
… vi ste mnogo vridniji od mnogih vrepcev! NZ 40

c) Nastavak -i

U G mn. imamo dost imenic s nastavkom -i, a G mn. se razlikuje od N mn. samo po naglasku. N očȃlji, ljȗdi, mȗži, dičȃki, vlȃsi, čȓvi, miliȏni, kònji, vrgȃnji, pȃri, ȃri, zȗbi, mrȃvi, očenȃši, dȃri – G očálji, ljúdi, múži, dičáki, vlási, čŕvi, milióni, kónji, vrgánji, pári, ári, zúbi, mrávi, očenáši.

Imali su i po dvanajst kónji i već slug stalno na cesti. MM-S 29 – Ova nasilnost múži se najde u hištvu svih kategorijov … JW-PP 137 – Ovo je jur strašno, kot je sada vrgánji. IH-PS 28

Pored G mn. dičáki, čŕvi, očenáši hasnuju se i obliki dičȃkōv, čȓvōv, očenȃšēv.

Samo nekoliko dičȃkōv stalo je s velikim čudjenjem blizu oklopnih kol. BŠ-SK 135 – Kraljica svetih očenȃšēv, pomoć kršćenikov, utočišće človičanskoga pokoljenja … KN 275

G mn. imenice zȗb se javlja u literaturi mnogokrat i prez nastavka, kad ona služi kot sinonim za imenicu ústa:

Iz zȗb mu visi jedna travica. JW-PP 81 – Verujte, susjed, dost smo se namučili s mužem, i dost si otkidali od zȗb … IH-ŠZ 21

U množini pred nastavki, ki počinju s -i, nimaju imenice sibilarizirane osnove s alternacijom k/c, g/z, h/s – jedina iznimka je rič vrȃg – vrȃzi.

Naciji nisu bili ljudi, nego živi vrazi. MS-BD 93 – Ov ne iziganja vrage, odlag po Belzebubu, poglavniku vražjem! NZ 45 – Cesta šira nek je Dunaj pri Požonu, po širokoj cesti vrazi črijedu gonu. MMM-J 141

Imenice na -k, -g, -h (na velarni suglasnik)

Imenice na -(a)k (osnova na dva suglasnike)

Imenice na palatal

Imenice, ke završavaju na nebni ili palatalni suglasnik ili na palatalnu grupu šć, št, žd, imaju alternante nastavkov, i to u V jd. -u, u I jd. -em, a u G mn. -ev i u D mn. -em.
Vokativ na -u se javlja samo u književnom izrazu.

Imenice na palatal

Na skupinu -šć

Napomena uz pojedine padeže:

Ako se u slogu pred nastavkom nalazi e, onda se u dvosložni, a većinom i u trosložni riči, zbog disimilacije ne zaminja u I jd. o sa e, npr. kèljōm, Bȇčom, jȇžom, pàdežom.

Kod imenic, ke imaju već od trih slogov, ne dolazi do disimilacije, npr. pred népreteljem, s učìteljem.

A kad mu je rekao školnik lipu rič, bi bio protekao još za zecom, da ga ulovi. IB-P 16 – A Jezuš je stao pred upraviteljem … NZ 84

Osnove, ke završavaju na - c, se nekada ponašaju kot palatalne, a imaju nekada u V jd. nastavak -e kot nepalatalne i palataliziranu osnovu s alternacijom c/č, u I jd. imaju nastavak -em. U množini imaju iste nastavke kot imenice na palatalni suglasnik.

…, a miši pred mačkami ter su u tom manevru zrušili s grede kukoricu s kolcem skupa. IH-PS 34 – Pojte bolje k tršcem i kupite si ga. NZ 77

Postoju ali i neke iznimke, u prvom redu u stranjski riči, npr. fȋlc – fȋlcom, prȋnc – prȋncom, vȋc – vȋcom. U govornom jeziku se i u drugi riči na -c – osebito u sjevernom Gradišću – hasnuju obliki na -om. Preporuča se nastavak -em.

Kod imenic sa završetkom -ec, u dvosložnom, a većinom i u trosložnom obliku I jd. umjesto nastavka -em dolazi nastavak -om, npr. mìsec –mìsecom.
Imenice na -c

Napomene uz pojedine padeže :

Imenice, ke u nominativu jednine imaju ispred -(a)c suglasnik s ili z (pȋsāc, svȋzāc), imaju u V jd. palataliziranu osnovu i alternaciju s/š i z/š: pȋšče, svȋšče.

Imenice, ke u N jd. imaju ispred -(a)c suglasnike t ili d (òtāc, sȗdāc), imaju okrnjenu (ispadaju dentali: òca, sȗca …) i palataliziranu (òče) osnovu.

Dika ti budi, Oče, Gospodine neba i zemlje. NZ 43 – Ah, dragi teče, da bi vas nek Bog onde zgora čuo i ispunio nakanjenja … IH-HR 87

Imenice, ke završavaju na - l(a)c: Kod dvosložnih imenic ostaje u svi padeži - l - (prȇlāc – prȇlca, pčȇlāc – pčȇlca)

Troi većsložne imenice na -l(a)c (= sufiks za vršitelja radnje, npr. prevodȋlāc, čìtalac, mìslilac) imaju u svi padeži, zvana u NV jd., vokaliziranu osnovu.
U poslidnjem vrimenu se u ghkj. sve već hasnuju obliki na -telj, npr. prevodìtelj, čitàtelj.

Grupa imenic, kim osnova završava na -l, ima u N jd. vokaliziranu osnovu.

Imenice na -o s osnovom na suglasnik

Na isti način sklanjaju se još npr. ándjeo, arkándjeo, čàvao, kòtāo, òrāo, pàkāo, pòsāo, smìsao, bèsmisao, nèsmisao, azāo.

Neke imenice imaju u NAV jd. zbog alternacije l/o (vokalizirana osnova), alternaciju ije/i (npr. dijȇla – dȋo).
Te imenice se u NAV jd. upotribljavaju i prez alternacije l/o, ar nij razloga za alternaciju ije/i u dugi slogi. NAV jd. tada glasi: dijel.

Imenica dȋo/dijȇl

Nekoliko imenic, ke završavaju na nepalatalni suglasnik, ima neke oblike kot da bi završavale na palatalni suglasnik, i to:

1. Imenice, ke završavaju na -ar, moru u V jd. i I jd. pored nastavkov -e i -om imati i nastavke -u i -em (kot da završavaju na palatalni suglasnik), npr. pekȃre i pekȃru, pekȃrōm i pekȃrēm; mornȃre i mornȃru, mornȃrōm i mornȃrēm. U ghkj. su ali običniji nastavki -e i -om.
   Gospodine političare! Morete mi pak razložiti, zač ... [JW-PP 215] V jd. imenice gospòdār more glasiti gospodȃre ili gospodȃru, I jd. gospodȃrōm.
2. V jd. imenic cȃr i cèsār glasi cȃre i cesáre, a I jd. more glasiti cȃrem/cárem i cȃrom/cárom, kot i cesȃrem/cesárem uz cesȃrom/cesárom.
   ... postavili Rimljani svojim poganskim c e s a r o m na diku. [IB-P 233]
3. Imenice, ke u N jd. završavaju na -ir i -er, moru u V jd. imati nastavak -e ili -u, npr. leptȋre i leptȋru, vrdȋre i vrdȋru. Običniji je nastavak -e.
4. Imenice vìtez i knȇz imaju u V. jd. oblik vìteže i knȇže.
5. Imenica pat u I jd. ima oblik pútem i pútom. Oblik pútem hasnuje se obično prez prijedloga (u prvom redu u apstraktnom smislu), npr.: Svaki človik ide svojim putem, a oblik pútom, kad je s prijedlogom, npr.: Naš stan je za onim putom.
6. Imenica člòvīk u svojem osnovnom značenju nima oblika za množinu (izvan u značenju: dobri človiki = Trauzeugen). Ta oblik zaminja imenica ljadi, ka opet nima oblika za jedninu.

Imenica člòvīk – ljadi

Imenice, preuzete iz drugih jezikov, ke završavaju na samoglasnike bifȇ, atašȇ, žirȋ, tàksi, ìntervjū, ragȗ, tabȗ, nivȏ, sakȏ.

Završni kupȇ – kupȇa, sakȏ – sakȏa, birȏ – birȏa, tabȗ – tabȗa; ìntervjū – ìntervjūa, kèngurū – kèngurūa, za razliku od bijenále – bijenála, librèto – librèta, embárgo – embárga i dr., kade se -e, -o gleda kot nastavak.

Kot dio osnove ponašaju se i završni samoglasniki u vlastiti imeni, npr. Dánte – Dántea, Vèrdi – Vèrdija, Néhru – Néhrua, Mȃo – Mȃoa.

Imenice na -e, -o, -u

Kad imenica završava na -i, umeće se izmed j, ter se te imenice ponašaju kot da bi završavale na kívi – kívija, remȋ – remȋja, žirȋ – žirȋja.

Ovo valja i za vlastita imena na -i i -y npr.:

Rùdi – Rùdija, Fèri – Fèrija, Vìli – Vìlija, Èsterhāzy – Èsterhāzyja,
Hènry – Hènryja.

Tako se u deklinaciji izgovaraju i stranjska imena, ka fonetski završavaju na /i/, u pismu ali imaju drugačiji nastavak, npr. Camus [kamȋ], G Camusa [kamȋja].

Imenice na -i