Pasiv imaju samo prelazni glagoli. Tvori se na dva načine:

a) povratnom zamjenicom se uz aktivni oblik glagola i

b) obliki, ki su složeni s glagolskim pridjevom trpnim.

Trpni (pasivni) oblik ima sve oblike kot i radni (aktivni).

a) Primjeri tvorbe pasiva povratnom zamjenicom se glagola kòpati se vidu u sljedeći rečenica:

prezent: Jarak se kopa mučno.

perfekt: Jarak se je mučno kopao.

futur prvi : Jarak će se mučno kopati.

kondicional prvi: Da bi se jarak skopao, moraju biti svi složni.

Kada se pasiv tvori povratnom zamjenicom se, je subjekt u nominativu, kot u prikazani primjeri.

b) Obliki pasiva, ki su složeni s pridjevom trpnim, tvoru se tako, da se odgovarajući oblik pridjeva trpnoga glagola, ki se konjugira, poveže s odgovarajućim aktivnim oblikom pomoćnoga glagola bìti : Futur prvi se npr. tvori tako, da se zame futur prvi oblika biti i potriban oblik trpnoga pridjeva: bìt ću pòzvān/pozvȃna itd.

Glagol pȋtati u 1. l. jd. pasiva (trpnoga oblika):

infinitiv: bìti pítan/pítana/pítano

prezent: pítan/pítana sam

aorist: (ne postoji u ghkj.)

imperfekt: bìše pítan/pítana (postoji u ghkj. samo za 3.l.)

perfekt: bȋo sam pítan/pítana

pluskvamperfekt: bȋo sam bȋo pítan (obično se zaminja perfektom)

futur prvi: bìt ću pítan/pítana

futur drugi: bùdem pítan/pítana ili bùdem bìo pítan/pítana

imperativ: bùdi pítan/pítana

kondicional prvi: bȋo bi pítan, bȋla bi pítana

kondicional drugi: bȋo bi bȋo pítan, bȋla bi bȋla pítana
(obično se zaminja kondicionalom I)

prilog sadašnji: (ne postoji u ghkj.)

prilog prošli: (ne postoji u ghkj.)

Pojedini obliki pasiva moru imati različna značenja, npr. oblik pítan sam more značiti i prošlost i sadašnjost. Oblik bùdem pítan ima značenje futura, a po obliku je prezent.

Istina je, da su obloki farofa na ulicu bili zalipljeni papirom. PJ-S 42 – Po selu i okolici razglasilo se je … [FB-NK 39] – Želja da bude već,/ mu nije spunjena. AB-TD 50 – Ča ste vi, to vam sad budi / Zjačeno, a ne na god! MMM-J 11

Pasiv, ki je složen s trpnim pridjevom, se u sadašnjosti zapravo ne javlja, a namjesto toga se tvori trpni oblik s povratnom zamjenicom se:

Dica se podučavaju nek dopodne. razg. – Objed se jur dugo kuha. razg. – Svi razbojniki se pozapiraju. razg.

Pregled glagolov po vrsti

Pridjev sadašnji u pregledu nij zastupan, ar se tvori u osnovi kot i prilog sadašnji, samo da se deklinira, a u N jd. m. r. je jednak obliku priloga sadašnjega.

Prva vrst