Pridjevi se razlikuju po rodu, broju i padežu, a u ovi kategorija se slažu s imenicom, ku odredjuju: N jd. vèlik stȃn – N mn. vèliki stȃni, G jd. lȋpē rȏžē – G mn. lȋpīh rȏž, L jd. u málom sèlu – L mn. u máli séli.

Po načinu, kako odredjuju imenicu, razlikujemo pridjeve neodredjenoga i pridjeve odredjenoga vida. To znači, da pridjevi imaju i morfološku mogućnost izricanja, je li je nešto poznato ili nepoznato.

Neodredjeni vid pokazuje na preminljive osebine nekoga ili nečega, ki odnosno ča do sada još nij bilo poznato, odredjeno, u kontekstu spomenuto. Neodredjeni vid odgovara na pitanje kakov?, npr. dìbok pòtōk, lȋpo vrȋme, zèlena trȃva.

Odredjeni vid pokazuje na stalne osebine nekoga ili nečega, ki ili ča nam je iz konteksta jur poznato. Odredjeni vid odgovara na pitanje ki?

neodredjeno: Zaglédali su lȋp vȃrōš na ȗbrōvi morjȃ.

odredjeno: Tȃ lípi vȃrōš je bȋo Dùbrovnik.

Odredjeni vid odredjuje i izmed već bićev, predmetov ili pojavov s različnimi osebinami onoga ili one, o kom odnosno o ki se govori:

neodredjeno: Na stòlu lèžī jèdna tànka i jèdna dèbela knjìga.

odredjeno: Dàj mi tȗ tankȗ, nè debélu.

Obliki pridjevov neodredjenoga i odredjenoga vida razlikuju se:

a) u fonetskom sastavu samo u nastavku N jd. m. r. živih bićev:

lȋp kȏnj – lípi kȏnj,

odnosno u NA jd. m. r. imenic, ke označavaju ča neživoga:

lȋp stȃn – lípi stȃn.

b) U svi tri rodi postoji kod velikoga dijela pridjevov razlika med neodredjenim i odredjenim vidom u naglasku, djelomično i u mjestu naglaska ter u kvantitetu sloga pod naglaskom:

stȃr kȏnj – stári kȏnj, zèlen gȓm/gȑm – zeléni gȓm/gȑm,
sȗha trȃva – súha trȃva, òštro súnce – oštrȏ súnce,
nàčēt krȗh – načéti krȗh.

Obliki