Prezent imaju svi glagoli. Tvori se od prezentske osnove i pomoću na­stavkov. Kod nastavkov je odvojena oznaka „prezent“ od oznake za lice i broj, zvana u 3. l. mn. glagolov, kade oznaka za prezent nij na -a-.

Oznake za prezent su: -e-, -je-, -i-, -a-.

Oznake za lice i broj:

Prema ovomu postoju i četire vrsti nastavkov za prezent:

1. - em, -eš, -e, -emo, -ete, -u

2. - jem, -ješ, -je, -jemo, -jete, -ju

3. -am, -aš, -a, -amo, -ate, -aju

4. - im, -iš, -i, -imo, -ite, -u

Nastavak -edu u 3. l. mn. se čuva u konjugaciji nenaglašenoga oblika nesvršenoga prezenta glagola htìti : ćù, ćèš, ćè, ćèmo, ćète, ćèdu i kod glagola grȇm, grȇš, grȇ, grȇmo, grȇte, grȇdu/grèdū, ki se javlja samo u prezentu. U drugi slučaji se upotribljava samo nastavak -u: làju a ne làjedu, trèsū a ne tresȇdu.

Nastavak -idu je moguć samo kod glagola VII. vrsti spáti: oni spȋdu uz spȗ, a nastavak - adu samo kod glagola 1. r. V. vrsti dȃdu/dàdū.

Prezent glagolov tresti, čuti, viditi, pitati:

a) Glagol mòći ima prezent mórem, móreš, a r imamo i u 3. l. mn.: òni móru.

b) Kod glagolov 5. r. I. vrsti dostaje prezentska osnova n ili m: počéti – póčnem, póčneš … póčnu; užéti – úžmem, úžmeš … oni úžmu;

c) Glagoli IV. vrsti (dòbiti, zadòbiti, dòspiti) imaju dubletni prezent prema I. vrsti v. § 625: dobénem, zadobénem, dospénem.

d) Glagoli 4. r. I. vrsti, ki u infinitivu završavaju na -ći, imaju promjenu k, g pred e u č, ž: pèći (<*pek-ti) – pèčēm, tèći (<* tek-ti) – tèčēm, ali mòći (<*mog-ti) – mórem. Za razliku od hstj. nimaju ovi glagoli u 3. l. mn. alternante na k, g, ka im je polazna. Na ishodne oblike prezentske osnove ukazuju u ghkj. radni pridjevi.

Aorist i imperfekt