Vezniki (konjunkcije) su riči, ke povezuju rečenice i rečenične dijele.

Zato, àko nismo prosti, nam jezik za knjige budi, kòt ga pišu učni ljudi. MMM-J 125 – Da je bio pravi duh, ne bi bio imao na svojem tijelu toga dijela, akoprȇm je za sidjenje vrlo potriban. FB-NK 41 – Najde se, dòkle smo živi, zrno ko u pustoj plivi, a po smrti – ča će bit. MMM-J 30

Vezniki se smatraju i posebnom vrstom prilogov v. §§ 1337-1338.

Riči, ke su samo vezniki, se nazivaju pravi vezniki. Neki od njih su jednostavni: a, àda, àko, àli, ar, čȋm, da, dàkle, no, nȗt, i, ìli, jèr i složeni: akòprēm, ìako, ìliti, prémda.

U službi veznih riči upotribljavaju se i riči nekih drugih vrsti, i to upitno-odnosne zamjenice: gdò, čà, kȋ, čijȋ, kòlīk, kákov i svi njevi obliki, zatim zamjenički prilogi: dàkle, kàd(a), kàde, káko, kàmo, kùdāj, odȃkle, òtkad, otkàda, zàšto, záto i konačno neke čestice: jòš, nèk, nèka, sȃmo, stòpr(v). Takove riči se u službi povezivanja zovu nepravi vezniki.

Službu povezivanja vršu i neke grupe od dvih riči, a ponekad i od već riči (priloga, veznika, partikule). Takove grupe su: a da, àko i, a kàmoli, akò­prēm da, a òno, àr/jèr da, a tò, a vìndār, bȃr kùda, budȗći da, da i, čà gòd, glȇde nà to da, ìsto kad, kàde god, kàko god, kolìko god, kòt da, kùde god, mȋmo tòga, namjésto da, pȃk ìpāk, pȃk òpet, pòkīdȏb da, sȃmo àko, sȃmo čà, sȃmo da, sȃmo kàd, s òbzirom ná to dà, sa zglédanjem ná to dà, stòpr(v) àko, stòpr(v) kàd, tàko da, zàto čà, zàto kàd, zbog tòga, zbog tòga kad, zvàna tòga, zvàna tòga àko, zvàna kad i spodobno.

Prema značenju i službi su vezniki:

Sastavni, rastavni, suprotni, isključni i zaključni vezniki se zovu neodvisni, a svi ostali odvisni.

Partikule (čestice)